Bokssha Nature Club
Dobrodosli dragi prijatelji.
Registrujte se kako bi zajedno uzivali u
carima prirode.

Bokssha Nature Club

Fantasy Nature
 
PrijemPortalKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi
Time
Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Zadnje teme
» Lekovito bilje - Slike
Pon Dec 13, 2010 8:06 pm od oliva aktiv flora

» Vrtno / Bastensko cvece i bilje - Slike
Pet Jun 04, 2010 9:11 am od Bokssha

» Sobno bilje i cvece - Slike
Pet Jun 04, 2010 9:10 am od Bokssha

» Nature Fantasy
Čet Jun 03, 2010 12:01 pm od Bokssha

» Najlepsi cvet...?
Uto Jun 01, 2010 7:56 am od Bokssha

» More ili Planina?
Uto Jun 01, 2010 7:17 am od Sandra

» Plaze / Zalivi / Ostrva = Slike
Uto Jun 01, 2010 6:33 am od Bokssha

» Tundra - Slike
Uto Jun 01, 2010 6:29 am od Bokssha

» Pustinja - slike
Uto Jun 01, 2010 6:28 am od Bokssha

Prijatelj Foruma

Delite | 
 

 Pustinja - Generalno

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Bokssha
Admin
avatar

Ženski Broj poruka : 150
Datum upisa : 03.04.2010
Godina : 204
Lokacija : Beograd

PočaljiNaslov: Pustinja - Generalno   Pon Maj 31, 2010 12:00 am



Pustinja je područje koje usled velike oskudice vlage ima slabo razvijenu vegetaciju.Iako su pustinje najpoznatije po održavanju veoma malo života, one zapravo pružaju utočište mnogim živim bićima koja obično ostaju sakrivena (posebno tokom dnevnog svetla) kako bi sačuvala vlagu. Približno jednu trećinu Zemljinog kopna čine pustinje.

Pustinjski krajolici imaju zajednička obeležja. Pustinjsko tlo je često sastavljeno većinom od peska, a u takvim pustinjama postoje peščane dine. Izgled stenovitog terena je tipičan i odražava minimalan razvoj tla i razasutost vegetacije. Najniži delovi zemlje mogu biti ravnice pokrivene solju. Eolski proces (delovanje vetra) je glavni faktor u oblikovanju pustinjskih krajolika.

Pustinje ponekad sadrže vredna ležišta minerala koja su se oblikovala u aridnoj okolini ili su bila izložena eroziji. Budući da su pustinje suva područja, one su idealna mesta za očuvanje fosila i ljudskih rukotvorina.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Većina klasifikacija pustinja temelji se na kombinaciji broja kišovitih dana, ukupne količine godišnjih padavina, temperature, vlažnosti ili ostalih faktora. Peveril Migs je 1953 godine podelio pustinjska područja na Zemlji u tri kategorije prema količini primljenih padavina. U tom sada široko prihvaćenom sastavu ekstremno aridne zemlje imaju najmanje 12 uzastopnih meseci bez padavina, aridne zemlje imaju manje od 250 milimetara godišnje, a poluaridne zemlje imaju srednju godišnju količinu padavina između 250 i 500 milimetara. Aridne i ekstremno aridne zemlje čine pustinje, dok se poluaridni travnjaci uopšteno odnose na stepe.

Ipak, sama aridnost ne može omogućiti pouzdan opis šta je to pustinja. Na primer, Feniks u Arizoni primi manje od 250 milimetara padavina godišnje, pa se odmah vidi da je smešten u pustinji. Džordž Bruks na Aljasci takođe primi manje od 250 milimetara padavina godišnje, ali se ipak ne prepoznaje kao pustinjsko područje.

Razlika leži u nečemu nazvanom „potencijalna evapotranspiracija“, tako da bi jednostavna definicija pustinje bila: mesto gde je količina isparenja veća od količine padavina.

Postoje različiti oblici pustinja. Hladne pustinje mogu biti pokrivene snegom; takva mesta ne primaju mnogo padavina, a ono što padne ostaje smrznuto u snežnom pokrivaču; takve se pustinje obično odnose na područja prekrivena tundrom ako postoji kratko razdoblje s temperaturama iznad smrzavanja, ili na ledenu kapu ako temperatura ostaje ispod tačke smrzavanja tokom cele godine, ostavljajući tako zemlju gotovo potpuno beživotnom.

Većina nepolarnih pustinja su vruća područja zbog malih količina vode. Voda ima rashlađujući ili barem ublažavajući učinak u okolinama gde je ima u izobilju. U nekim delovima sveta pustinje su nastale efektom kišne sene, u kojoj vazdušne mase gube većinu svoje vlage dok se kreću preko planinskog lanca. Ostala su područja aridna zbog velikih udaljenosti od najbližih dostupnih izvora vlage (u nekim delovima u unutrašnjosti kontinenata na umerenim širinama, posebno u Aziji).

Pustinje se takođe svrstavaju po svom geografskom položaju i preovladavajućem vremenskom podneblju na:
Pustinje pasatnih vetrova
Pustinje umerenog pojasa
Pustinje kišne sene
Priobalne pustinje
Monsunske pustinje
Planinske pustinje
Polarne pustinje

Nekadašnje pustinje koje se danas nalaze u nearidnim okolinama nazivaju se paleopustinje, dok se ekstraterestričke pustinje nalaze na drugim planetama.

U morfogenetskoj klasifikaciji pustinja, prema tipu podloge, izdvajaju se sledeće:
kamenite pustinje
peskovite pustinje
glinovite pustinje
šljunkovite pustinje


Kod:
http://sr.wikipedia.org/sr-el/Пустиња
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://boksshaclub.motion-forum.net
 
Pustinja - Generalno
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Bokssha Nature Club :: Nature :: Priroda / Geografija :: Pustinje-
Skoči na: